спѐчен
спечен
Лема
спечен
Извор
том 5, стр. 926, редослед 20
- 1.
трп. прид. од спећи (се).
- 2.
мршав, сасушен.
— Отац је стајао ситан, спечен, сув као костур. ав.
Изворни текст (OCR)
спѐчен, -ѐна, -ѐно 1. трп. прид. од спећи (се). 2. мршав, сасушен. — Отац је стајао ситан, спечен, сув као костур. ав.