спѐћи
спећи
Лема
спећи
Извор
том 5, стр. 925, редослед 17
- 1.
испећи, испржити
— Могли бисмо их птице овдје у пољу спећИ.
- 2.
спалити, изгорети.
— П некога сабљом посјекоше, а некога на ватру спекоше.
- 3.
учинити увелим, лишити свежине и једрине, исушити, спарушити.
— Покривао је преко дана лубенице да их сунце не спече.
Пододреднице
1. осушити се, спарушити се: земља се спекла. 2. фиr. постати врло мршав, јако омршавити, ослабити. — Одувек је била мршава, а за тих неколико недеља сва се спекла и сасушила. Андр. И. Сав си се осушио и спекао од лишавања којима нема краја. Вуков
Изворни текст (OCR)
спѐћи, спѐче̄м сврш. 1. испећи, испржити. — Могли бисмо их птице овдје у пољу спећИ. Бен. 2. спалити, изгорети. — П некога сабљом посјекоше, а некога на ватру спекоше. НП Вук. 3. учинити увелим, лишити свежине и једрине, исушити, спарушити. — Покривао је преко дана лубенице да их сунце не спече. Шов.