спи́ра̄ње

спирање

спирање

том 5, стр. 927, редослед 22

—
гл. им. од спирати (се) спи́рати (се), спи̑ра̄м (се) несврш. и уч. према спрати (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

спи́ра̄ње с гл. им. од спирати (се). спи́рати (се), спи̑ра̄м (се) несврш. и уч. према спрати (се).