сплѐсти
сплести
Лема
сплести
Извор
том 5, стр. 930, редослед 11
- 1.
плетењем израдити нешто оплести: ~ конопац, ~ плетеницу, ~ венац.
— Зашто ... штогод не сплетеш ... од шибљике?
Сплете ... у глави паучину свих прошлиХ јада и невоља.
- 2.а.
савити што око чега.
— Руку своју сплетем око Смиљаниног стаса.
- 2.б.
преплести, изукрштати једно с другим.
— Оборила главу ... руке сасrавила напред и прсте грчевито сплела.
Сматра да је довољно ако сплете своју мисао с туђом.
- 3.а.
лукаво, подмукло засновати.
— СмислИо е вешто И...сПЛ. како своме брату да умали део.
То је све она стара вјештица сплела.
- 3.б.
смутити, смести.
— Иде чаршиом као да га је што сплело.
Онда се људи гледају као хрчки у јами, тко ће бити јачи и другог сплести.
Пододреднице
1. уз. повр. међусобно се испреплитати, замрсити. — Кукуруз се пови ... пера се сплетоше и зашуштаuuе. Ранк. фиг. Да састанак буде необичан, сплеле су се све околности. Ћос. Д. 2. савити се, омотати се (око чега). — Прамови алга сплетоше му се око тијела. Војн. Јока се боји да не полуди, јер се нешто сплело око ње и стеже страховито. Рист. 3. фиг. спанђати се, спетљати се. — Сплела се с њим. Знао сам да се често састају и проводе љубав. Ивак. За звекана се за цео живот сплела. Богдан. 4. саплести се, спотаћи се, посрнути. — Послије неколико корака он се сплео и пао. Чол. 5. побркати се, помести се. — Мисли су ми се сплеле ... срце ми је престало куцати. Мар. 6. запети при изговору, завезати се, заплести се (о језику). — Како се зову села ... не знам, јер се мојему пријатељу сплео језик. Вел. Не могу ријечи проговорити ... сплете ми се језик. Ћор. 7. збунити се, смести се. — Кад се Пупавац виде у тако фином друштву ... он ти се сплете. Глиш. Он се сплете к и влашка млада. НПХ
Изворни текст (OCR)
сплѐсти, сплѐте̄м сврш. 1. плетењем израдити нешто оплести: ~ конопац, ~ плетеницу, ~ венац. — Зашто ... штогод не сплетеш ... од шибљике? Марет. фиг. Сплете ... у глави паучину свих прошлиХ јада и невоља. Војн. 2. а. савити што око чега. — Руку своју сплетем око Смиљаниног стаса. Ат. б. преплести, изукрштати једно с другим. — Оборила главу ... руке сасrавила напред и прсте грчевито сплела. Ранк. фиг. Сматра да је довољно ако сплете своју мисао с туђом. Ђил. 3. а. лукаво, подмукло засновати. — СмислИо е вешто И...сПЛ. како своме брату да умали део. Змај. То је све она стара вјештица сплела. Шимун. б. смутити, смести. — Иде чаршиом као да га је што сплело. Вукић. Онда се људи гледају као хрчки у јами, тко ће бити јачи и другог сплести. Мишк.