сплѝта̄ње

сплитање

Лема

сплитање

Извор

том 5, стр. 931, редослед 22

—
гл. им. од сплитати (се) сплѝти се, спли̑м се сврш. скупити се у гомилу, згрнути се, стећи се, слећи се.
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
сплѝтати (се), спли̏ће̄м (се) несврш. = сплетати (се).; Сва се сила у Грахово сплила. Вук Рј. Све умље далматинско није се сплило у задарску саборницу.
Павл.

Изворни текст (OCR)

сплѝта̄ње с гл. им. од сплитати (се). сплѝтати (се), спли̏ће̄м (се) несврш. = сплетати (се).; сплѝти се, спли̑м се сврш. скупити се у гомилу, згрнути се, стећи се, слећи се. — Сва се сила у Грахово сплила. Вук Рј. Све умље далматинско није се сплило у задарску саборницу. Павл.;