Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спо̏ко̄ја̄н

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 934

спо̏ко̄ја̄н

спокојан

Лема

спокојан

Извор

том 5, стр. 934, редослед 1

  1. а.

    који је у стању спокоја, миран, тих.

    — У такове дане ... село је спокојно као да је изумрло.
    Кос.
  2. б.

    безбрижан, смирен.

    — Сећао сам се целог живота ... очевих савета и био сам спокојан, задовољан и срећан.
    Нен. М.
    МИсо̑ моју спокојну не достижу слане пучине
    Уј.
  3. в.

    који показује, испољава спокој.

    — Омјери Циганина од главе до пете и рече спокојна лица ...
    Шов.
Изворни текст (OCR)
спо̏ко̄ја̄н, -јна, -јно а. који је у стању спокоја, миран, тих. — У такове дане ... село је спокојно као да је изумрло. Кос б. безбрижан, смирен. — Сећао сам се целог живота ... очевих савета и био сам спокојан, задовољан и срећан. Нен. М. МИсо̑ моју спокојну не достижу слане пучине Уј. в. који показује, испољава спокој. — Омјери Циганина од главе до пете и рече спокојна лица ... Шов.