споме́нути
споменути
Лема
споменути
Извор
том 5, стр. 935, редослед 13
- 1.
говорећи или пишући поменути (кога или што).
— Јаде си ми споменуо бојне].
Није хтео ни име да му спомене.
Разлоге смо споменули на почетку овог параграфра. ед.
- 2.
подсетити на кога или на што, опоменути.
— То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године.
Како би било да те сјети, да те спомене на облака крило и птица што лети на мене.
- 3.
упутити некоме псовку, опсовати.
euphemism— Потегао добрано из ... политрењаче, зачудио се мудрости онога ко је »измислио« ракију и споменуо му ћаћу.
Фразе
споменуло се (и) не повратило
Пододреднице
1. дозвати у памет, сетити се. — Замислим се и сјетим се младости своје ... и споменем се свега. Ивак. Пара им не тражи Момир па га се ретко кад спомену. Каш. 2. покр. осетити, опазити. — Спомену се ... була да јој нема на грлу ђердана. НП
Изворни текст (OCR)
споме́нути, спо̀ме̄не̄м сврш. 1. говорећи или пишући поменути (кога или што). — Јаде си ми споменуо бојне]. М-И. Није хтео ни име да му спомене. Станк. Разлоге смо споменули на почетку овог параграфра. ед. 2. подсетити на кога или на што, опоменути. — То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године. Њег. Како би било да те сјети, да те спомене на облака крило и птица што лети на мене. Кркл. 3. еуф. упутити некоме псовку, опсовати. — Потегао добрано из ... политрењаче, зачудио се мудрости онога ко је »измислио« ракију и споменуо му ћаћу. Ћоп.