спо̏ме̄н
спомен
Лема
спомен
Извор
том 5, стр. 934, редослед 23
- 1.а.
сећање на некога или на нешто, успомена.
— Мало-помало слике сУ ... сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону.
Сад им је још свјеж спомен на недавне патње.
И све ко̑ пустош спомен ме хвата глупа и блиједа.
На уснама твојим спомени се јате. Бој. б, предмет који изазива успомену, помен на некога.
— Ево ти ... од мене такођер дара, спомена мојиХ руку.
Напољу су згаришта
— спомен на устанак.
- 2.
споменик.
— TV, драrа, спомен постави му мали.
Касније му је народ Мостара у знак сјећања и трајне успомене подигао спомен који се сачувао и до дана данашњеrа.
- 3.
спомињање, помен.
— Већ сам спомен тога имена изазив у мени пакост.
При спомену код ручка зечевине сваки од нас рече како је саМ пече.
- 4.
рлг. молитва за покој душе умрлога.
— Попа оде са учитељем У соб где је лежао покојник те очиташе спомен.
Фразе
гробни ~ гробни натпис, епитаф. — А на њу плочу ће написати овакав гробни спомен ... Вел.; нема ни спомена (о коме или чему) нема томе ни трага ни гласа.
Изворни текст (OCR)
спо̏ме̄н, -ена м 1. а. сећање на некога или на нешто, успомена. — Мало-помало слике сУ ... сасвим ишчезле, а с њима и спомен на Зону. Срем. Сад им је још свјеж спомен на недавне патње. Креш. И све ко̑ пустош спомен ме хвата глупа и блиједа. Кам. На уснама твојим спомени се јате. Бој. б, предмет који изазива успомену, помен на некога. — Ево ти ... од мене такођер дара, спомена мојиХ руку. М-И. Напољу су згаришта — спомен на устанак. Вуков. 2. споменик. — TV, драrа, спомен постави му мали. Хар. Касније му је народ Мостара у знак сјећања и трајне успомене подигао спомен који се сачувао и до дана данашњеrа. Вујач. 3. спомињање, помен. — Већ сам спомен тога имена изазив у мени пакост. Пав. При спомену код ручка зечевине сваки од нас рече како је саМ пече. Богдан. 4. рлг. молитва за покој душе умрлога. — Попа оде са учитељем У соб где је лежао покојник те очиташе спомен. Вес.