спо̀пасти
спопасти
Лема
спопасти
Извор
том 5, стр. 936, редослед 19
- 1.а.
нагло ухватити, зграбити, шчепати.
— Жена замота дијете ... а он га спопаде па низ њиву. Мул. »Шта је?« викну Милоје па спопадне Пују за рамена те га поче дрмусати.
- 1.б.
навалити на кога, напасти кога са свих страна.
— Ни мушице ... не сметају зељову иако га ројеви спопали. Рад.
- 1.д.
Спопадну човека који није ни у сну снио ... да се жени, а навале на њега са свију страна: да се жени! Срем.
- 2.а.
фиг. обузети, захватити; савладати (обично о каквом осећању, душевном стању).
— Изненада ју је спопала црна слутња па нагон да похити и спријечи несрећV.
Изгубио се човек у оној поплави људи па га чисто спопала некака туга и сјета.
Опет је спопаде грчевити плач.
- 2.б.
узети маха, ухватити, напасти.
— Са ужасом сам помислио шта ћу сад да радим ако ме спопадне маларичан напад.
Одмах би га спопало зијевање.
Фразе
спопала те невоља, спопали те ја ди каже се некоме у клетви; шта те спопало? шта ти је? шта си наумио?
Пододреднице
УЗ. пОвр. дохватити се, шчепати се. — Спопали се људи прса о прса па се ... даве. Торд
Изворни текст (OCR)
спо̀пасти, -падне̄м сврш. 1. а. нагло ухватити, зграбити, шчепати. — Жена замота дијете ... а он га спопаде па низ њиву. Мул. »Шта је?« викну Милоје па спопадне Пују за рамена те га поче дрмусати. Вукић. б. навалити на кога, напасти кога са свих страна. — Ни мушице ... не сметају зељову иако га ројеви спопали. Рад. Д. Спопадну човека који није ни у сну снио ... да се жени, а навале на њега са свију страна: да се жени! Срем. 2. фиг. а. обузети, захватити; савладати (обично о каквом осећању, душевном стању). — Изненада ју је спопала црна слутња па нагон да похити и спријечи несрећV. Шимун. Изгубио се човек у оној поплави људи па га чисто спопала некака туга и сјета. Ћоп. Опет је спопаде грчевити плач. Јанк. б. узети маха, ухватити, напасти. — Са ужасом сам помислио шта ћу сад да радим ако ме спопадне маларичан напад. Јак. Одмах би га спопало зијевање. Кол.