Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спо̀рити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 938

спо̀рити

спорити QA: medium

Лема

спорити

Извор

том 5, стр. 938, редослед 16

  1. 2.

    -ӣм несврш. порицати, побијати, оспоравати.

    несврш. — несвршени глагол
    — Очева ћуд је свима другима осим себи спорила право на живот. Козарч. Књижевници су имали у извесном правцУ право кад су се љутили што им Вук спори оно што им се другде у свету не СПОџИ.
    Рел.
Изворни текст (OCR)
спо̀рити2, -ӣм несврш. порицати, побијати, оспоравати. — Очева ћуд је свима другима осим себи спорила право на живот. Козарч. Књижевници су имали у извесном правцУ право кад су се љутили што им Вук спори оно што им се другде у свету не СПОџИ. Рел.