спосо́бно̄ст
способност
Лема
способност
Варијанте
спо̀собно̄ст
Извор
том 5, стр. 939, редослед 20
- —
особина, својство онога који је способан: душевна
радна ~, организаторска ~. спота̀кнути, спота̀ћи и спо̀таћи, спо̀такне̄ м сврш подјарити, чарнути (ватру). — Дјевојка шушка око котла па час спотакне ватру, час варјачом промијеша вариво. Торд. Спотаче угарке и ватра плане.
Пододреднице
1. запети ногом о нешто и изгубити равнотежу, посрнути. — Живан се спотаче преко кладе и љосну. Глиш. У трку се лимар спотаче о столицу. Неим. фиг. Нема ваљДа човјека који се у свом животу не спотакне ма о који параграф. Коз. Ј. 2. фиг. наићи на тешкоћу. — При сваком листању као да се ту спотакне ... стане, размишља. ал. спо̀тити се, спо̏тӣм се сврш. ознојити се. Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
спосо́бно̄ст и спо̀собно̄ст, -ости ж особина, својство онога који је способан: душевна