спо̑ј

спој

Лема

спој

Извор

том 5, стр. 933, редослед 4

1.
(мн. спо̀јеви) две или више разних ствари или појммова састављених у једну целину, оно што је састављено у једну целину.
мн. — множина
— Не заборавите да смо ми синтеза Истока и Запада ... идеални спој два ... дела света.
Ћос. Б.
У том споју маште, осећања и мисли преовлађују песниково осећање и машта, а мисао се стапа с осећањима.
Т. књ.
Спој величајности и краткости био је у његовим очима.
Крањч. Стј
2.
оно што спаја нешто с нечим, веза.
с — средњи род
— Москва је добила каналима директан спој са свим морима. ЕГ
2.
Море и небо ... и танке пруге споја измеђ њих. Мас.
3.
место где се две ствари спајају, сједињују.
— Зглоб је ишчашен или уганут ако је која кос изишла из свога споја У зглобу.
Батут
4.
материја која се добија хемијским спајањем двају или више различитих елемената, једињење.

Фразе

кратки ~ прекид електричне струје који настаје због додира водова; криви ~ позивање погрешног телефонског броја.

Изворни текст (OCR)

спо̑ј, спо̏ја м (мн. спо̀јеви) 1. две или више разних ствари или појммова састављених у једну целину, оно што је састављено у једну целину. — Не заборавите да смо ми синтеза Истока и Запада ... идеални спој два ... дела света. Ћос. Б. У том споју маште, осећања и мисли преовлађују песниково осећање и машта, а мисао се стапа с осећањима. Т. књ. Спој величајности и краткости био је у његовим очима. Крањч. Стј. 2. оно што спаја нешто с нечим, веза. — Москва је добила каналима директан спој са свим морима. ЕГ 2. Море и небо ... и танке пруге споја измеђ њих. Мас. 3. место где се две ствари спајају, сједињују. — Зглоб је ишчашен или уганут ако је која кос изишла из свога споја У зглобу. Батут. 4. материја која се добија хемијским спајањем двају или више различитих елемената, једињење.