спра̏вити
справити QA: medium
Лема
справити
Извор
том 5, стр. 940, редослед 7
- 1.а.
исп. спремити 1 начинити, направити; зготовити.
— Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински поклао се читав чопор младине.
Пођи ... и справи нам двије кафе, али јаке.
- 1.б.
саставити, смислити.
— Ја не умем песму да ти справим.
- 1.в.
раније, унапред приправити, припремити.
— Справи мени лаке брашенице и за пута што је од потребе.
А сад хајде пак справите сухијех грана, сухе сламе па ... ужежите, запалите.
- 1.г.
дати, спремити девојци опрему; Исп. справа (3).
dialectal— Ове дјевојке нијесу имале више плате до по три дубровачка дуката на годину, али је госпођа била дужна послије неколико година сваку справити.
Рј.
- 2.а.
ставити, сместити негде.
— Дршћући справи га писмо у њедра.
Запали једну од наручених цигара, а остале справи.
- 2.б.
ставити на сигурно, скровито место, похранити; сакрити.
— Справимо сад одмах у унутрашњост големе спиље благо
Она је знала многи залоrај од подне справити господину ђаку.
- 2.в.
макнути у страну, уклонити, одстранити.
— Молио сам ... да ту ствар, док једем бар, са тога места справи.
- 2.г.
оставити, одложити.
— Често би веома добро ти писци урадили кад би за својим другим или трећим дјелом справили перо. В l885.
- 3.
довести, допремити, сместити; довести у какав положај, у какво стање (обично непријатно, тешко).
— Нећу мировати док их не справимо под један кров.
Он је сада у Лепо-ГлаВИ ... Њега је таћо политика справила.
И мене је мајка сад справила у такву неприлику.
- 4.а.
послати, отпремити, упутити.
— Бурунтију на кољену пише и справи је стојну Биограду.
Рј. Тамо шчепа перна буздована ... те га справи хитро на Турчина.
Ти ћеш Вукцу да му руку пољубиш, да те справи браћи која те залуд чекајV.
- 4.б.
ир. испратити, отпратити (госта угостивши га нечим).
— Ми смо вјешти турскијем гостима ... са вишим их справимо колачем.
- 5.
обући, оденути (некога).
— Скочише ... да их свукују и да их у просте хаљине справе.
Фразе
~ под браву, ~ у хлад в. ставити под браву (уз брава, изр.). — Цијела је подружница била справљена под браву на шест година. Крањч. Стј. Бојао се да ће сеоски пандур ... још и глазбеника из оркестра у хлад справити. В 1885.; ~ под пушку послати у војску. — Како би било да га справимо под пушку? Шен.; ~ на онај свет, ~ у црну земљу (кога) изазвати нечију смрт, бити узрок нечије смрти.
Пододреднице
1. припремити се, спремити се, приправити се на какав рад, чин. — Узео перо и справио се да пише. Војн. Справи се да лепо дочекаш свог младожењу. М 18б7. Е онда се справи на пут још вечерас. И. 2. довести себе у какав положај, у какво стање (обично непријатно, тешко). — Врло се чудно справио на ниске гране, уништила га је господарска спекулација. В 1885. la се, луд, са̑м справио под копито ... једва ће пребољети. Шен
Изворни текст (OCR)
спра̏вити, -ӣм сврш.; исп. спремити 1. а. начинити, направити; зготовити. — Ручак је справљен на брзу руку, али домаћински поклао се читав чопор младине. Ранк. Пођи ... и справи нам двије кафе, али јаке. Војн. б. саставити, смислити. — Ја не умем песму да ти справим. Радич. в. раније, унапред приправити, припремити. — Справи мени лаке брашенице и за пута што је од потребе. НПХ. А сад хајде пак справите сухијех грана, сухе сламе па ... ужежите, запалите. Војн. г. покр. дати, спремити девојци опрему; Исп. справа (3). — Ове дјевојке нијесу имале више плате до по три дубровачка дуката на годину, али је госпођа била дужна послије неколико година сваку справити. Вук Рј. 2. а. ставити, сместити негде. — Дршћући справи га писмо у њедра. Ћип. Запали једну од наручених цигара, а остале справи. Маж. Ф. б. ставити на сигурно, скровито место, похранити; сакрити. — Справимо сад одмах у унутрашњост големе спиље благо М-И. Она је знала многи залоrај од подне справити господину ђаку. Кор. в. макнути у страну, уклонити, одстранити. — Молио сам ... да ту ствар, док једем бар, са тога места справи. Богдан. г. оставити, одложити. — Често би веома добро ти писци урадили кад би за својим другим или трећим дјелом справили перо. В l885. 3. довести, допремити, сместити; довести у какав положај, у какво стање (обично непријатно, тешко). — Нећу мировати док их не справимо под један кров. Шен. Он је сада у Лепо-ГлаВИ ... Њега је таћо политика справила. Крл. И мене је мајка сад справила у такву неприлику. Нех. 4. а. послати, отпремити, упутити. — Бурунтију на кољену пише и справи је стојну Биограду. Вук Рј. Тамо шчепа перна буздована ... те га справи хитро на Турчина. НП Вук. Ти ћеш Вукцу да му руку пољубиш, да те справи браћи која те залуд чекајV. Лоп. б. ир. испратити, отпратити (госта угостивши га нечим). — Ми смо вјешти турскијем гостима ... са вишим их справимо колачем. Њег. 5. обући, оденути (некога). — Скочише ... да их свукују и да их у просте хаљине справе. ЛМС 1951.