Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спрама

предлтом 5, стр. 941

спрама

спрама

Лема

спрама

Извор

том 5, стр. 941, редослед 11

  1. в.

    с ген. и (ређе) с дат в. спрам.

    archaic
    с — средњи родген. — генитивв. — (после броја) век
    — Сто путах сам овдјена сједио и грија се мирно спрама сунца.
    Њег.
    Платно бијели Лелија дјевојка на камену спрама Сарајеву.
    НПХ
    Љубав и поштовање ... су у својим срцима, спрама покојника имали. Рј.
  2. а.

    А. На јабуци спрама Бањалуци, на ораху спрама Биограду. НПХ.

Изворни текст (OCR)
спрама предл. с ген. и (ређе) с дат. заст. в. спрам. — Сто путах сам овдјена сједио и грија се мирно спрама сунца. Њег. Платно бијели Лелија дјевојка на камену спрама Сарајеву. НПХ. Љубав и поштовање ... су у својим срцима, спрама покојника имали. Рј. А. На јабуци спрама Бањалуци, на ораху спрама Биограду. НПХ.