спрам
спрам
Лема
спрам
Извор
том 5, стр. 941, редослед 10
- 1.а.
с ген. и (ређе) с дат исп. према са самосталном речју уз коју стоји обележава појам насупрот, наспрам кога се неко или нешто налази.
— Карађорђе заузме острв спрам ушћа Саве и Дунава.
Ариф се обува ... а жена спрам њег држала синчића.
- 1.б.
појам коме је нешто окренуто.
— Заиграће срце на светлости валу, као цвет очаран, отворен спрам сунца.
- 2.а.
појам у правцу кога се кретање врши.
— Домаћин уста спрам пријатеља.
И спрам њему покрочио Милко.
- 2.б.
појам на који се односе, према коме су управљена каква осећања, расположења.
— Од то доба није био спрам мене тако сладак.
Осјетила је спрам њега нешто посве друкчије но спрам осталих мушкараца.
- 3.
појам у односу на који се одмерава какав поступак и сл., одређује величина, интензитет нечега, појам према коме се уопште врши поређење.
— Ама много је, много.
— Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина.
Скочи он одмах или да је послуш или да се свади с њом, спрам тога колико се је уплашио или колико се је разјуначио.
Нису спрам њега ови људи нити су за њих.
Језгра је врло малена спрам величине атома.
Изворни текст (OCR)
спрам предл. с ген. и (ређе) с дат.; исп. према са самосталном речју уз коју стоји обележава 1. а. појам насупрот, наспрам кога се неко или нешто налази. — Карађорђе заузме острв спрам ушћа Саве и Дунава. Нов. Ариф се обува ... а жена спрам њег држала синчића. Мул. б. појам коме је нешто окренуто. — Заиграће срце на светлости валу, као цвет очаран, отворен спрам сунца. Дуч. 2. а. појам у правцу кога се кретање врши. — Домаћин уста спрам пријатеља. Мул. И спрам њему покрочио Милко. Март. б. појам на који се односе, према коме су управљена каква осећања, расположења. — Од то доба није био спрам мене тако сладак. Вес. Осјетила је спрам њега нешто посве друкчије но спрам осталих мушкараца. Леск. Ј. 3. појам у односу на који се одмерава какав поступак и сл., одређује величина, интензитет нечега, појам према коме се уопште врши поређење. — Ама много је, много. — Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина. Срем. Скочи он одмах или да је послуш или да се свади с њом, спрам тога колико се је уплашио или колико се је разјуначио. Вел. Нису спрам њега ови људи нити су за њих. Каш. Језгра је врло малена спрам величине атома. Кем.