спр́дало
спрдало
Лема
спрдало
Извор
том 5, стр. 942, редослед 9
- —
и м онај који воли да се спрда, да се изругује коме, чему; изругивач; шаљивац
— Иза смијеха и галаме викне неко спрдало. Матош. Представљао бих главног демона, ругалицу свемиру, спрдало љубави.
Изворни текст (OCR)
спр́дало с и м онај који воли да се спрда, да се изругује коме, чему; изругивач; шаљивац. — Иза смијеха и галаме викне неко спрдало. Матош. Представљао бих главног демона, ругалицу свемиру, спрдало љубави. Јел.