спре́гнути
спрегнути, спрећи QA: medium
Лема
спрегнути
Варијанте
спрећи, спре̑ћи
Извор
том 5, стр. 943, редослед 1
- 1.а.
сврш. упрегнути у исти плуг цли кола; упрегнути, запрегнути уопште.
— СпрегнуХ вола у јарам.
Најзад је узео рало, потапћао свог Јела по ... длаки и спреГнуо га са Младеновим вочићем.
Звао ме да спрегнемо. Али ... ја нећу да спрегнем с њим.
- 1.б.
фиг. подјармити, потчинити.
— Спрегнуо их је тешком муком под јарам своје државе.
- 2.а.
стегнути, стиснути; укочити, везати.
— Амадеју спрегне нешта груди.
Вани цича зима, сам ће дах ти спрећ.
- 2.б.
обуздати, стишати, савладати.
— Зрел човјек би своју вољицу спрегнути знао.
- 3.в.
спрегнути се (2).
— Ја знате ... све мислИм Да он НИје Ч1 Мора он да је с нечистим ђаволом спреrао. Петр.
- 3.б.
Тако ти је то кад човек спрегне учењацима. Кост. Л.
Пододреднице
1. упрегнути се као теглећа марва у кола, у плуг. — фиг. Спрегоше се оба рријатеља у онај јарам који се еуфемистички »слатки́м« зове. Шен. 2. ступити у везу с неким или нечим, везати се; удружити се у каквом послу, уортачити се. — Спрегао сам се с Аникушком да косимо. Моск. llетоколонаши се спрегли са Ш вабама. Чол. ИI ви сте се, видите, спрегли са свима тим птичицама. Л-К. 3. обуздати се, савладати се. — Нисам се могла спрегнути, нисам, срце ми није дало. Шен
Изворни текст (OCR)
спре́гнути, спре́ћи и спре̑ћи, спре̑гне̄м сврш. 1. а. упрегнути у исти плуг цли кола; упрегнути, запрегнути уопште. — СпрегнуХ вола у јарам. Љуб Најзад је узео рало, потапћао свог Јела по ... длаки и спреГнуо га са Младеновим вочићем. Ђур. Звао ме да спрегнемо. Али ... ја нећу да спрегнем с њим. Вес. б. фиг. подјармити, потчинити. — Спрегнуо их је тешком муком под јарам своје државе. Шен. 2. а. стегнути, стиснути; укочити, везати. — Амадеју спрегне нешта груди. Новак. Вани цича зима, сам ће дах ти спрећ. Хар. б. обуздати, стишати, савладати. — Зрел човјек би своју вољицу спрегнути знао. Шен. 3. в. спрегнути се (2). — Ја знате ... све мислИм Да он НИје Ч1 Мора он да је с нечистим ђаволом спреrао. Петр. Б. Тако ти је то кад човек спрегне учењацима. Кост. Л.