спре̏ма
спрема
Лема
спрема
Извор
том 5, стр. 943, редослед 16
- 1.а.
припремање, опремање, припрема.
— Чим стиже акт о премештају ... одмах га разрешише и дадоше му пет дана за спрему и пут.
Онда је то био оштар став и спрема на немилосрдну и непоштедну борбу. Ант.
- 1.б.
војн. војничка команда којом се наређује да се спреми пушка, еволвер и сл. за нишањење, за окидање.
— Зачу се оштра команда: Батерија ... спрема за паљбу!
- 2.а.
опрема коју девојка добива од родитеља или сама припрема за удају.
— Она је почела да проветрава, допуњује и слаже своју девојачку спрему.
Удаће се за две-три недеље. Отићи ће Из куће и села, однеће спрему, чаршаве, пеuiкире, своје кошуље.
- 2.б.
одећа и ствари потребне за одевање.
— Отворио је ормар у коме се налазила његова официрска спрема из прошлих ратова.
Сва спрема, парадне хаљине, већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.
Јованка ... обећала спрему за дете.
- 3.а.
ствари потребне за обављање какеог посла, за какву активност и сл.
— Посред свијетле собе стоји стол, а на њему спрема за писање.
Јахачу треба ... коњче, седло или самар са осталом спремом.
- 3.б.
црквене ствари потребне за богослужење, утвари.
— Соба ... је обично служила за похрану црквених спрема.
Због тоrа тако падох што сам крао у цркви спрећу која много вриједи.
- 3.в.
војна опрема.
— Поједини редови војске употпуњени су и ојачани потребном ратном спремом.
Нисмо били у ... потпуној ратној спреми.
- 4.
стручно знање стечено учењем и праксом; припремљеност, спремност уопште за какав посао.
— По својој државничкој спреми требао би да буде на једном од првих мјеста.
Комора неће примати никаква докVмента за утврђивање стручне спреме радника у трговини. Пол. 1957. Играчи Из Београда су показали добру спрему.
- 5.
в. спремница (а).
— Отвори малу спрему у зиду откле извади двије купице и црн стакленку.
Између шупе и кујинског прозора стоји једна спрема, а Испод ове отиче прљава вода Из кујне.
Изворни текст (OCR)
спре̏ма ж 1. а. припремање, опремање, припрема. — Чим стиже акт о премештају ... одмах га разрешише и дадоше му пет дана за спрему и пут. Срем. Онда је то био оштар став и спрема на немилосрдну и непоштедну борбу. Ант. 1. б. војн. војничка команда којом се наређује да се спреми пушка, еволвер и сл. за нишањење, за окидање. — Зачу се оштра команда: Батерија ... спрема за паљбу! Јак. 2. а. опрема коју девојка добива од родитеља или сама припрема за удају. — Она је почела да проветрава, допуњује и слаже своју девојачку спрему. Андр. И Удаће се за две-три недеље. Отићи ће Из куће и села, однеће спрему, чаршаве, пеuiкире, своје кошуље. ЛМС 1949. б. одећа и ствари потребне за одевање. — Отворио је ормар у коме се налазила његова официрска спрема из прошлих ратова. Вас. Сва спрема, парадне хаљине, већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу. Игњ. Јованка ... обећала спрему за дете. Шуб. 3. а. ствари потребне за обављање какеог посла, за какву активност и сл. — Посред свијетле собе стоји стол, а на њему спрема за писање. Маж. Ф. Јахачу треба ... коњче, седло или самар са осталом спремом. Старч. б. црквене ствари потребне за богослужење, утвари. — Соба ... је обично служила за похрану црквених спрема. Шен. Због тоrа тако падох што сам крао у цркви спрећу која много вриједи. Комб в. војна опрема. — Поједини редови војске употпуњени су и ојачани потребном ратном спремом. Марј. Ј. Нисмо били у ... потпуној ратној спреми. Јонке. 4. стручно знање стечено учењем и праксом; припремљеност, спремност уопште за какав посао. — По својој државничкој спреми требао би да буде на једном од првих мјеста. Нех. Комора неће примати никаква докVмента за утврђивање стручне спреме радника у трговини. Пол. 1957. Играчи Из Београда су показали добру спрему. Хок. 5. в. спремница (а). — Отвори малу спрему у зиду откле извади двије купице и црн стакленку. Војн. Између шупе и кујинског прозора стоји једна спрема, а Испод ове отиче прљава вода Из кујне. Јов. Ј.