спре́мити
спремити
Лема
спремити
Варијанте
спре̏мити
Извор
том 5, стр. 944, редослед 6
- 1.а.
сврш. довести нешто у такво стање да се може употребити, приправити; приредити, уредити.
— Спреми писаћу машину. Дикстират ћу ти.
Нахраним коње и спремим кола да све буде готово за пут.
Надао се успеху јер је спремио терен.
- 1.б.
унапред припремити, израдити, начинити; унапред смислити.
— Једном Бајазит спреми драгоцене дарове Тамерлану.
Ти се пожури и спреми радије своју задаћу.
Засједу спреми.
Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка ово за њу спремила.
- 1.в.
зготовити јело, ручак и сл.
— Ти ћеш ... спремити ручак па ћеш онда на њиву.
Објашњавала је веома заводљиво како се најбоље могу спремити шарани у црвеном вину.
Ајде, дете, да нам спремиш две, ама вруће ракије.
- 2.а.
дати спрему удавачи, опремити за удају.
— Бабо спреми своју јединицу.
- 2.б.
дати потребно знање, обучити.
— Будно је сањала о своме раду, о томе како ће да спреми ђаке.
- 2.в.
претходним разговором и сл. припремити на какву неугодну вест, непријатно саопштење.
— Никоме ни на ум не падаше да отрчи напред, да спреми фамилију и ... да зове доктора.
- 3.а.
метнути, ставити на одређено место.
— Спреми га у велики ковчеr.
Све је то ... под стаклом спремљени ... давни стари ХIII вијек.
- 3.б.
послати куда, отпремити.
— Заустави га ... да му буде гост до мрака ... Довече ће га већ спремити У воденицу.
Спремише Ибрахима да донесе кахве.
Омера сте ми убили и бацили у јаму, а ја сам Ахмета сам спремио у партизане да га освети.
Фразе
~ у гроб кога бити узрок нечије смрти, изазвати нечију смрт. — Пази ... тај ће те лопов спремити у гроб.
Пододреднице
1. а. припремити се, опремити се; обући се. — Ал момче имало воље да учи и тако се спремило у Сарајево. О-А. Нека ми се Софка спреми како она хоће. Станк. Зорка се спремила пре Милоша. Уск. б. упутити се, запутити се. — Говори шта ти је! Куда си се спремио? Сек. 2. изучавајући нешто, радећи на нечему припремити се за обављање каквог посла, обучити се. — ОН га је саветовао да се спреми и рукоположи за свештеника. Нед
Изворни текст (OCR)
спре́мити, спре̑мӣм и спре̏мити, -ӣм сврш. 1. а. довести нешто у такво стање да се може употребити, приправити; приредити, уредити. — Спреми писаћу машину. Дикстират ћу ти. Фелд. Нахраним коње и спремим кола да све буде готово за пут. Ивак. Надао се успеху јер је спремио терен. Срем. б. унапред припремити, израдити, начинити; унапред смислити. — Једном Бајазит спреми драгоцене дарове Тамерлану. Нен. Љ. Ти се пожури и спреми радије своју задаћу. Торб. Засједу спреми. М-И. Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка ово за њу спремила. Станк. в. зготовити јело, ручак и сл. — Ти ћеш ... спремити ручак па ћеш онда на њиву. Макс. Објашњавала је веома заводљиво како се најбоље могу спремити шарани у црвеном вину. Адум. Ајде, дете, да нам спремиш две, ама вруће ракије. Срем. 2. а. дати спрему удавачи, опремити за удају. — Бабо спреми своју јединицу. НПХ. б. дати потребно знање, обучити. — Будно је сањала о своме раду, о томе како ће да спреми ђаке. Вес. в. претходним разговором и сл. припремити на какву неугодну вест, непријатно саопштење. — Никоме ни на ум не падаше да отрчи напред, да спреми фамилију и ... да зове доктора. Лаз. Л. 3. а. метнути, ставити на одређено место. — Спреми га у велики ковчеr. Креш. Све је то ... под стаклом спремљени ... давни стари ХIII вијек. Бат. б. послати куда, отпремити. — Заустави га ... да му буде гост до мрака ... Довече ће га већ спремити У воденицу. Глиш. Спремише Ибрахима да донесе кахве. Ад. Омера сте ми убили и бацили у јаму, а ја сам Ахмета сам спремио у партизане да га освети. Чол.