спре̏сти

спрести

Лема

спрести

Извор

том 5, стр. 945, редослед 10

1.а.
довршити, израдити предући, испрести. Р-К Реч.
1.б.
ухватити у мрежу, сплести, везати.
— То је паук који је многу муху спрео.
Марк. Ф.
2.а.
фиг. створити умом, маштом, смислити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Ти си тако фин провела ред да до пол новембра без труда не траје што си у октобру спрела.
Комб.
Чудно, ту сам пјесме свеколике спрео.
Уј.
Сабере дакле брже-боље мисли које је спрео за ту згоду.
Вел.
2.б.
донети одлуку о нечијој судбини (према богињама Мојри и Парки из старе грчке и римске митологије које су преле нити живота свакога човека).
— Што судбина и Преље спредоше у час онај. М-И спрета́вати (се), спрѐта̄ва̄м (се) несврш. и уч. према спретати (се).
— Пси се спретавај и кутре по хладовинама плотова.
Коз. Ј.

Изворни текст (OCR)

спре̏сти, спре́де̄м сврш. 1. а. довршити, израдити предући, испрести. Р-К Реч. б. ухватити у мрежу, сплести, везати. — То је  паук који је многу муху спрео. Марк. Ф. 2. фиг. а. створити умом, маштом, смислити. — Ти си тако фин провела ред да до пол новембра без труда не траје што си у октобру спрела. Комб. Чудно, ту сам пјесме свеколике спрео. Уј. Сабере дакле брже-боље мисли које је спрео за ту згоду. Вел. б. донети одлуку о нечијој судбини (према богињама Мојри и Парки из старе грчке и римске митологије које су преле нити живота свакога човека). — Што судбина и Преље спредоше у час онај. М-И спрета́вати (се), спрѐта̄ва̄м (се) несврш. и уч. према спретати (се). — Пси се спретавај и кутре по хладовинама плотова. Коз. Ј.