Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спре̏тан

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 945

спре̏тан

спретан

Стална адреса

Лема

спретан

Извор

том 5, стр. 945, редослед 11

  1. 1.

    умешан, вешт, окретан, сналажсљив.

    — Руке јој бијаху слабо спретне послу.
    Шен.
    Уча је уживао углед одличног команданта, спретног, одлучног И Храброr.
    Ћос. Д.
    Од нижих је мјеста зазирао, а к уноснијим не дадоше му спретнији и способнији од њега.
    Цар Е.
  2. 2.

    који може; добро послужити, који задовољава одређену намену; погодан, згодан.

    — Живела је у малој кућици, спретној као да је за лутке грађена.
    Сек.
    Наша је варош чувена надалеко и на-; широко што је чиста и спретна.
    Шапч.
Изворни текст (OCR)
спре̏тан, -тна, -тно 1. умешан, вешт, окретан, сналажсљив. — Руке јој бијаху слабо спретне послу. Шен. Уча је уживао углед одличног команданта, спретног, одлучног И Храброr. Ћос. Д. Од нижих је мјеста зазирао, а к уноснијим не дадоше му спретнији и способнији од њега. Цар Е. 2. који може; добро послужити, који задовољава одређену намену; погодан, згодан. — Живела је у малој кућици, спретној као да је за лутке грађена.; Сек. Наша је варош чувена надалеко и на-; широко што је чиста и спретна. Шапч.