спрѐтати
спретати
Лема
спретати
Извор
том 5, стр. 945, редослед 12
- 1.
избацити испалити (из пушке).
— Било би боље истрrнути му кремењачу, спретати из ње ситу у лице човјеку с великом сабљом.
- 2.
скупити, сложити.
— Она ти је некако спретала, некако удешавала, па је све добро било.
Пододреднице
1. пасти, стропоштати се, сурвати се. — Љуто се напио и идућ кући у јаругу се спретао. Јурк. 2. скупити се, склупчати се. — Једини стари кудров што се тик пред прагом курије спретао, једнако је нешто гунђао. Ђал
Изворни текст (OCR)
спрѐтати, спре̏ће̄м сврш. 1. избацити,. испалити (из пушке). — Било би боље истрrнути му кремењачу, спретати из ње ситу у лице човјеку с великом сабљом. Креш. 2. скупити, сложити. — Она ти је некако спретала, некако удешавала, па је све добро било. Вес.