спри̏јечено̄ст

спријеченост

Лема

спријеченост

Извор

том 5, стр. 946, редослед 6

—
стање онога који је спречен у извршавању чега спре́чити, спре̑чӣм, ијек. спријѐчити, сврш. постављајући какву запреку, онемогућити извршење нечега, омести, зопречити
ијек. — ијекавски
уопште. — Стигао сам ... да им спријечим пут ... Бен. Јаки духови могу ... многе људе ... спречити да у извесним стварима слободно размишљају.
Прод.

Пододреднице

~ се

стати као запрека, испречити се, запречити се. — Хтела би да каже нешто, а у грлу јој се спречила реч као залогај опоре јабуке. Ад

стати као запрека, испречити се, запречити се.

Изворни текст (OCR)

спри̏јечено̄ст, ж стање онога који је спречен у извршавању чега. спре́чити, спре̑чӣм, ијек. спријѐчити, сврш. постављајући какву запреку, онемогућити извршење нечега, омести, зопречити уопште. — Стигао сам ... да им спријечим пут ... Бен. Јаки духови могу ... многе људе ... спречити да у извесним стварима слободно размишљају. Прод.