спро́воднӣк

спро́воднӣк и спро̀воднӣк м 1. а. онај који по дужности спроводи некога или нешто (ради обезбеђења, заштите и сл.). — Путујемо на робију ... Наши спроводници показаше се као људи прилично услужни. Чол. б. онај који води, прати некога. — Јављао ми је да ме већ чека спроводник с коњем. Јов. Ј. 2. онај који спроводи какву замисао, план, реализује какве идеје и сл. — Треба ли коме још примера беспринципијелности критике Информбироа и спроводника те критике против наше Партије. Пиј. 3. онај који учествује на спроводу покојника, учесник у пратњи. — Спроводници се поредали .. око раке. Пав. 4. а. биол. нерв који преноси надражаје; цевасти орган којим мокраћа иде из бубрега у мокраћни мехур ureter. — Спроводници чулних надрежаја усредсређени су ... непосредно у можданој кори. Псих Из бубрежнога корита водж једна цев .. мокраћни спроводник у мокраћни мехVр. Батут. б. физ. тело које лако пропушта кроз себе, преноси топлоту, електрицитет и сл. — Онај ваздух што је између појединиХ слојева одела, дејствује као лош спроводник топлоте. Батут. Муња пролази као и електрицитет кроз најбоље спроводнике. БК 190б. фриг. Панонски базен није ни добар спроводник, преко кога бисмо примали удаљенијУ, оригиналну европску културу. Цвиј. в. техн. цев кроз коју се преноси топлота, електрична струја, гас и др. — Од наших нових производа појавили су се ... ИзолИрани спроводници. Сљ.