спр̏тити
спртити
Лема
спртити
Извор
том 5, стр. 948, редослед 8
- 1.
(трп. прид. спр̏ћен) сврш скинути, збацити с леђа, с рамена (какав терет); збацити, смакнути уопште.
— Спрти торбу, скине пушку и прибегне.
Спрти рубине, сједе и поче се изувати.
- 2.
ставити, забацити на раме, леђа (какав терет), запртити; понети на рамену, леђима, упртити.
— Боме нећеш ... све на мене спртит!
Није куд, мој стари, спрти са мном пртљаг те к цару.
- 3.
отремити, послати.
— Р̂ ти наши сиви тићи Југовићи, Обилићи
— да ли и њих, клета смрти, за навеки у гроб спрти?
Пододреднице
1. сместити се; стрпати се, згурати се. — Опет смо се спртили у кола и ... запевасмо онако шумадијски. М 1867. Испрти се Из носИљЂКе Исто онак Хитро как0 с био спртио. Креш. 2. скупити се, сабрати се у великом броју. — Уједанпут му се спрти пуна авлија Цигана. Шапч
Изворни текст (OCR)
спр̏тити, -ӣм (трп. прид. спр̏ћен) сврш. 1. скинути, збацити с леђа, с рамена (какав терет); збацити, смакнути уопште. — Спрти торбу, скине пушку и прибегне. Вел. Спрти рубине, сједе и поче се изувати. Коч. 2. ставити, забацити на раме, леђа (какав терет), запртити; понети на рамену, леђима, упртити. — Боме нећеш ... све на мене спртит! Торд. Није куд, мој стари, спрти са мном пртљаг те к цару. Мул. 3. отремити, послати. — Р̂ ти наши сиви тићи Југовићи, Обилићи — да ли и њих, клета смрти, за навеки у гроб спрти? Радич.