Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спр̏шгити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 949

спр̏шгити

спршгити

Стална адреса

Лема

спршгити

Извор

том 5, стр. 949, редослед 8

  1. —

    (трп. прид. спр̏штен) сврш. ударцем размрскати, згњечити, уништити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Да те спрштим као миша у томе твоме кућерку.
    Вуј.
    На нози је напипао мрава и полако, да га не спршти, спустио га крај себе у траву.
    Сиј.
    Аман, пашо честити ... немој спрштити ону кућу (и показује руком на манастир). Пол. 1970.

Пододреднице

~ се

распрснути се, расути се. — Сва три камена спрштише се око ногу... браће. Божић

распрснути се, расути се.
Изворни текст (OCR)
спр̏шгити, -ӣм (трп. прид. спр̏штен) сврш. ударцем размрскати, згњечити, уништити. — Да те спрштим као миша у томе твоме кућерку. Вуј. На нози је напипао мрава и полако, да га не спршти, спустио га крај себе у траву. Сиј. Аман, пашо честити ... немој спрштити ону кућу (и показује руком на манастир). Пол. 1970.