Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спу̑же̄м

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 950

спу̑же̄м

спужем

Лема

спужем

Извор

том 5, стр. 950, редослед 8

  1. —

    (се) сврш. и несврш. пузећи сићи, спустити се, спуштати се спасти, спадати

    несврш. — несвршени глагол
    — Суза низ ... лице му спуза. Шен. Навуче кабаницу која му је спузала с леђа. Бег. Земља је спузала у голему просјекотину. Божић. Свуче капут и баци га преко шешира, и обоје се спуза полако на земљу. Мил. В. Ђијен пљуском ... самарнија̄~се спузао у јаругу.
    Ноп.
Изворни текст (OCR)
спу̑же̄м (се) сврш. и несврш. пузећи сићи, спустити се, спуштати се спасти, спадати. — Суза низ ... лице му спуза. Шен. Навуче кабаницу која му је спузала с леђа. Бег. Земља је спузала у голему просјекотину. Божић. Свуче капут и баци га преко шешира, и обоје се спуза полако на земљу. Мил. В. Ђијен пљуском ... самарнија̄~се спузао у јаругу. Ноп.