спу̀стити
спустити
Лема
спустити
Извор
том 5, стр. 950, редослед 21
- 1.а.
учинити да нешто с вишег положаја доспе на нижси, преместити на ниже место; ставити у унутрашњост каквог суда, вреће и сл.
— Спусти ти мене у јаму. Н. прип.
Скупи благо, спусти у џепове.
Мораде спустити сидро. Цар
- 1.б.
поставити, метнути на какву површину, обично хоризонталну; ставити на одређено место, вратити на своје место.
— Уздахну ... и спусти опет главу на јастук.
Спусти тело на канабе.
Стегнуо је раменима, спустио је слушалицу и рекао ... Дед.
- 1.в.
фиr. Природа ће на дијсте спустити пољубац. Уј.
- 1.в.
учинити да нешто из вертикалног положаја пређеу хоризонтални.
— Може да дрема ... кад воз наиђе, и дремљива ће спустити рампу.
- 1.г.
повући, исцртати праву линију из какве тачке наниже. Р-К Реч.
- 2.
пустити да се нешто креће наниже, отпремити, упутити надоле, низводно и сл.
— Па ћу шајке спустити низ Дрину.
Две стотине чунова спуштено је низ Дњепар.
- 3.а.
учинити да нешто доспе у висећи положај, обесити.
— Да спустимо и на другом прозору завесу?
Маркове ћери расплеле у жалости]
— своје дуге косе па спустиле низ леђа.
Да спусти руке, вукле би му се по земљи._
- 3.б.
нагнути, сагнути; приклонити.
— Спусти ... на прса главу.
- 3.в.
управити наниже, оборити (поглед, очи).
— Опет спусти очи и приђе му.
Одавле, с овога камена, задњи му је спустио поглед к набУјалој Купи.
- 4.
пустити нешто да слободно пада; излити, испустити.
— Небо се склопило и спустило топлу кишу.
Стаде ... јецати, не спустивши из ока ни једне сузе.
- 5.а.
учинити ничим) смањити.
— И они спустичи цијену. ПавЏ. Некакав човек каза да је ... виђео де<ет курјака ... онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једноrа. Н. посл.
- 5.б.
учинити нижим, дубљим учинити слабијим, тшиим: ~ глас. Р-К Реч
- 5.в.
фиг. оставити, занемарити.
— Зар сте тако заборавили и тако спустил Лелу?
Фразе
~ дурбин в. уз дурбин (изр.); ~ корен в. пустити корен (уз корен, изр.). — Он је израз ... гомиле која још није спустила корене у тло. Богдан; ~ крила в. савити крила (уз крило, изр.); ~ нос в. обесити нос (уз нос, изр.); ~ тон а) почети говорити тишим, мање узбуђеним гласом; б) фиr. бити скромнији у својим захтевима.
~ до животиње постати груб, суров, безобзиран као жсивотиња; ~ из облака престати бити одвојен од стварности, почетш схватати реално дивот и свет.
Пододреднице
1. а. крећући се доћи с вишег места на ниже место, сићи. — Полети ... према својим одајама ... Ја се спустим за њом. Ков. А. Нас четворица спустили смо се сеоској крчми Чол. фиг. Сад се корила порадц попижења до којега се спустила. Крањч. Стј. б. из стојећег положаја прећи у едећи, лежећи или сл. положај. — Спусти се на миндерлук поред прозора, узе да срче каву. Ћос. Д. Спусти се тешко на кољена. Крањч. Стј. в. пристати на земљу или на водену површину (о авиону и сл.). Деан. Рј. 2. а. сручити се, пасти (о киши и сл.). — Спустио се грдан пљVсак. Јов. С. Видео је како се ... слустила једна пахуљица снијега. Шимун. б. настати, наступити (о мраку, ноћи). — На жал се бујна вечер спусти. Крањч. С. Спустио се сумрак. Сек. 3. а. доспети, допрети до каквог нижег положаја; протегнути се нанижсе. — Граница турска ... спустила се беше наново у земље где Срби живе. Нов. Гром тресну страшном снагом, муња се нагло спусти к земљи. Моск. б. (на некога, на нешто) фиг. захватити, обузети некога, нешто (о тузи, »салости и сл.). — Сета се спусти на њено ведро чело. Вес. Спустила се жалост на његову душу. Кол. 4. а. постати мањи, нижи, снизити се, смањити се (о ценама, температури и сл.). б. ослабити, онемоћати. — Да је видиш само како се јадница спустила. Шапч
Изворни текст (OCR)
спу̀стити, спу̏стӣм сврш. 1. а. учинити да нешто с вишег положаја доспе на нижси, преместити на ниже место; ставити у унутрашњост каквог суда, вреће и сл. — Спусти ти мене у јаму. Н. прип. Вук. Скупи благо, спусти у џепове. НП Вук. Мораде спустити сидро. Цар Е. б. поставити, метнути на какву површину, обично хоризонталну; ставити на одређено место, вратити на своје место. — Уздахну ... и спусти опет главу на јастук. Сек. Спусти тело на канабе. Каш. Стегнуо је раменима, спустио је слушалицу и рекао ... Дед. В. фиr. Природа ће на дијсте спустити пољубац. Уј. в. учинити да нешто из вертикалног положаја пређеу хоризонтални. — Може да дрема ... кад воз наиђе, и дремљива ће спустити рампу. Чипл. г. повући, исцртати праву линију из какве тачке наниже. Р-К Реч. 2. пустити да се нешто креће наниже, отпремити, упутити надоле, низводно и сл. — Па ћу шајке спустити низ Дрину. НП Вук. Две стотине чунова спуштено је низ Дњепар. Глиш. 3. а. учинити да нешто доспе у висећи положај, обесити. — Да спустимо и на другом прозору завесу? Лаз. Л. Маркове ћери расплеле у жалости]— своје дуге косе па спустиле низ леђа. Вес.) Да спусти руке, вукле би му се по земљи._ Ад. б. нагнути, сагнути; приклонити. — Спусти ... на прса главу. Каш. в. управити наниже, оборити (поглед, очи). — Опет спусти очи и приђе му. Лаз. Л. Одавле, с овога камена, задњи му је спустио поглед к набУјалој Купи. Мих. 4. пустити нешто да слободно пада; излити, испустити. — Небо се склопило и спустило топлу кишу. Ћос. Д. Стаде ... јецати, не спустивши из ока ни једне сузе. Новак. 5. а. учинити ничим) смањити. — И они спустичи цијену. ПавЏ. Некакав човек каза да је ... виђео де<ет курјака ... онда спусти на девет, па на осам, и тако доћера до једноrа. Н. посл. Вук. б. учинити нижим, дубљим учинити слабијим, тшиим: ~ глас. Р-К Реч в. фиг. оставити, занемарити. — Зар сте тако заборавили и тако спустил Лелу? Сек.