Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спу̑ст

мтом 5, стр. 950

спу̑ст

спуст

Лема

спуст

Извор

том 5, стр. 950, редослед 18

  1. 1.

    (лок. спу́сту; мн. спу̏стови) 1 страна брега или планине са оштрим нагибом, стрмина.

    лок. — локативмн. — множина
    — Била је то широка, висока кућа ... наслоњена на спуст бријега.
    Шен.
    Земљиште сјеверних крајева ... махом је отворено ... с дугачким спустовима.
    Скиј.
  2. 2.

    спорт. скијање низбрдицом, спуштање на смучкама низбрдо, смук.

    спорт. — спортски
    — Вожња низбрдо понајвише се назива спуст, смук.
    Скиј.
    Првог дана одржаће се такмичење у спусту, другог у велеслалому. Б 1957.
Изворни текст (OCR)
спу̑ст м (лок. спу́сту; мн. спу̏стови) 1. страна брега или планине са оштрим нагибом, стрмина. — Била је то широка, висока кућа ... наслоњена на спуст бријега. Шен. Земљиште сјеверних крајева ... махом је отворено ... с дугачким спустовима. Скиј. 2. спорт. скијање низбрдицом, спуштање на смучкама низбрдо, смук. — Вожња низбрдо понајвише се назива спуст, смук. Скиј. Првог дана одржаће се такмичење у спусту, другог у велеслалому. Б 1957.