Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спу̏та̄н

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 951

спу̏та̄н

спутан

Лема

спутан

Извор

том 5, стр. 951, редослед 2

  1. 1.

    трп. прид. од спутати (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    тесан, узак.

    — Загледа се у његово спутано одијело.
    Шимун.
  3. 3.

    тешко покретљив.

    — Корак му спутан као да гази по орању.
    Рад. Д.
    Гегао се својственим му спVтаним ходом.
    Божић
  4. 4.

    фиг. омеђен, ограничен.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Г леда с ... подсмијехом на ... спутано човјеково спознавање.
    Десн.
    Нападао је моћне министре ... колико се у то време спутане штампе могло.
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
спу̏та̄н, -а, -о 1. трп. прид. од спутати (се). 2. тесан, узак. — Загледа се у његово спутано одијело. Шимун. 3. тешко покретљив. — Корак му спутан као да гази по орању. Рад. Д. Гегао се својственим му спVтаним ходом. Божић. 4. фиг. омеђен, ограничен. — Г леда с ... подсмијехом на ... спутано човјеково спознавање. Десн. Нападао је моћне министре ... колико се у то време спутане штампе могло. Јов. С.