спу̏тити
спутити
Лема
спутити
Извор
том 5, стр. 951, редослед 7
- —
(трп. прид. спу̏ћен) сврu наопако руке. НI Вук. Дођу и спуте њега.
спутати. — Кад се Милош од сна разабрао, око њега тридесет Новљана и спућене Марет. Џелат љути већ му и грло дотле спути. Маж. И. Гдје су му живине? Спутио их је; близу је. Ћип. Навалио на снаху старинско рухо, и она се ... осјећала у њему као спућена. Сиј. фиг. Ал судба је од бога тешка спутила њега.
Пододреднице
ПОкр̏. снлести се, занлести се. — Спутила се кокош кад јој се ноге у што заплету. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
спу̏тити, -тӣм (трп. прид. спу̏ћен) сврu. спутати. — Кад се Милош од сна разабрао, око њега тридесет Новљана и спућене наопако руке. НI Вук. Дођу и спуте њега. Марет. Џелат љути већ му и грло дотле спути. Маж. И. Гдје су му живине? — Спутио их је; близу је. Ћип. Навалио на снаху старинско рухо, и она се ... осјећала у њему као спућена. Сиј. фиг. Ал судба је од бога тешка спутила њега. М-И.