спуча́ва̄ње
спучавање
Лема
спучавање
Извор
том 5, стр. 952, редослед 6
- —
гл. им. од спучавати (се) уч. према спучити (се).
спуча́вати (се), спу̀ча̄ва̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
спуча́ва̄ње с гл. им. од спучавати (се). спуча́вати (се), спу̀ча̄ва̄м (се) несврш. и уч. према спучити (се).