Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спу̀ћен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 952

спу̀ћен

спућен

Лема

спућен

Извор

том 5, стр. 952, редослед 2

  1. 1.

    трп. прид. од спутити(се)

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    сплетен у говору и понашању, неспретан, везан.

    — Љути се на њега ... што је тако спућен и мртвина па ни капу не умије да намјести.
    Сиј.
  3. 2.б.

    укрућен, тешко покретљив; који одаје такве особине.

    — Сметао му ... њен спућени ход по градском плочнику. Б 1957.
Изворни текст (OCR)
спу̀ћен, -а, -о 1. трп. прид. од спутити(се) 2. а. сплетен у говору и понашању, неспретан, везан. — Љути се на њега ... што је тако спућен и мртвина па ни капу не умије да намјести. Сиј. б. укрућен, тешко покретљив; који одаје такве особине. — Сметао му ... њен спућени ход по градском плочнику. Б 1957.