Одредница

сра̀виати

сврштом 5, стр. 952

сра̀виати

сравиати

Стална адреса

Лема

сравиати

Извор

том 5, стр. 952, редослед 21

  1. в. сравнити (3).

    — Прадјед нам је једним ударцем сравнао личког медвједа. Леск. Ј. сра́внити, сра̂внӣм свршu. 1. супротставити ради утврђивања сличности, разлика и др., у(с)поредити.
    — Ове ... пјесме ваљало би пробрати и сравнити с другима.
    Вук
    Кад је све то трошкове рада сравнио с куповином, показала се ипак прилична добит.
    Том.
    Она је себи већ унзпријед утварала ... с којим би је цвијетом сравнио опај поклоник њезин.
    Коз. Ј.
    Деде, побратиме, помогни ми да сравнимо овај концепт и препис!
    Срем.
    2. решити какав спор и сл., постићи поравнање.
    — Њих два у Котору сравне спор.
    Љуб.
    3. оборити, срушити.
    — Ако ме сравни гвожђе ... знај, из борбе ове кап моје крви сјат ће ко̑ звијезда са неба слободе. Поп.
  2. в.

    В. Вели: пљујем на ваше параграфе, све ће то сравнити тољаrа. Мих.

    в. — (после броја) век

Фразе

~ са земљом а) порушити до темеља, уништити. — Он ће из топова сав двор са земљом сравнити. Вук. б) убити, СМвити.

Пододреднице

~ се

упоредшти се

упоредшти се
Изворни текст (OCR)
сра̀виати, -а̄м сврш. в. сравнити (3). — Прадјед нам је једним ударцем сравнао личког медвједа. Леск. Ј. сра́внити, сра̂внӣм свршu. 1. супротставити ради утврђивања сличности, разлика и др., у(с)поредити. — Ове ... пјесме ваљало би пробрати и сравнити с другима. Вук. Кад је све то трошкове рада сравнио с куповином, показала се ипак прилична добит. Том. Она је себи већ унзпријед утварала ... с којим би је цвијетом сравнио опај поклоник њезин. Коз. Ј. Деде, побратиме, помогни ми да сравнимо овај концепт и препис! Срем. 2. решити какав спор и сл., постићи поравнање. — Њих два у Котору сравне спор. Љуб. 3. оборити, срушити. — Ако ме сравни гвожђе ... знај, из борбе ове кап моје крви сјат ће ко̑ звијезда са неба слободе. Поп. В. Вели: пљујем на ваше параграфе, све ће то сравнити тољаrа. Мих.