Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сра́зити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 953

сра́зити

сразити

Лема

сразити

Извор

том 5, стр. 953, редослед 9

  1. 1.

    (трп. прид. сра̂жен) сврш. нагло срушити, оборити; убити једним ударцем.

    прид. — придев
    — Као громом сражен гледао сам немо у то мрачно лице.
    Ил.
    Овога доиста великога краља ... изненада је сразила смрт.
    В 1885
  2. 2.

    у боју, борби поразити, потући.

    — Сразио је пашу канишкога.
    Хар.
    Отле ћемо у Грахово сићи, по Грахову сразит издајнике.
    Март.

Фразе

~ са земљом в. сравнити са земљом (уз сравнити, изр.). — Да га добра рука са земљицом срази.
Вел.

Пододреднице

~ се

сукобити се, сударити се у борби. — Сразише се двије војске силно и бијесно. Коч. И доиста сразише се »губидан« и »каноник«. Ков. А

сукобити се, сударити се у борби.
Изворни текст (OCR)
сра́зити, сра̂зӣм (трп. прид. сра̂жен) сврш. 1. нагло срушити, оборити; убити једним ударцем. — Као громом сражен гледао сам немо у то мрачно лице. Ил. Овога доиста великога краља ... изненада је сразила смрт. В 1885. 2. у боју, борби поразити, потући. — Сразио је пашу канишкога. Хар. Отле ћемо у Грахово сићи, по Грахову сразит издајнике. Март.