сра̑ман
сраман
Лема
сраман
Извор
том 5, стр. 953, редослед 21
- 1.
који доноси, причињава срамоту, који служи на срамоту.
— Стане га карати што је толико благо пропио и до такога срамнога стања дотерао. Њук. Ал чин ниједан срамни, непоштени окаљао те приговором није.
- 2.
који треба да се срами, стиди због нечега.
— Ево главе опасног и срамног издајника који тако се претварат умио.
Фразе
дати, прибити на срамни стуб јавно жсигосати некога (сећање на давну прошлост кад је злочинац јавно био привезиван у3 стуб); срамни уд полни мушки орган penis.
Изворни текст (OCR)
сра̑ман, -мна, -мно 1. који доноси, причињава срамоту, који служи на срамоту. — Стане га карати што је толико благо пропио и до такога срамнога стања дотерао. Њук. Ал чин ниједан срамни, непоштени окаљао те приговором није. Вел. 2. који треба да се срами, стиди због нечега. — Ево главе опасног и срамног издајника који тако се претварат умио. Богд.