Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сра̀ме̄ћ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 954

сра̀ме̄ћ

срамећ

Лема

срамећ

Извор

том 5, стр. 954, редослед 9

  1. —

    (одр. сра̀ме̄ћӣ) стидљив. Прав несврш. осећати срам, стид, стидети се.

    одр. — одређени вид придеванесврш. — несвршени глагол
    сра́мити се, сра̂мӣм се (и сра́мӣм се) Нека се стиде и сраме довијека! Дан. Ја сам се срамио тих услуrа. Лоп. Жеђ је тешка, сладак врутак, па да пит се сраме?
    Хар.
    Нека се тисућу пута стиде и сраме!
    Јонке
Изворни текст (OCR)
сра̀ме̄ћ, -е́ћа, -е́ће (одр. сра̀ме̄ћӣ) стидљив. Прав. сра́мити се, сра̂мӣм се (и сра́мӣм се) несврш. осећати срам, стид, стидети се. — Нека се стиде и сраме довијека! Дан. Ја сам се срамио тих услуrа. Лоп. Жеђ је тешка, сладак врутак, па да пит се сраме? Хар. Нека се тисућу пута стиде и сраме! Јонке.