срамо̀та

срамота

Стална адреса

Лема

срамота

Извор

том 5, стр. 954, редослед 15

1.
стање, положај који изазива презир, понижење; увреда.
— Ја ћу један ударит на Турке, под срамотом овом остат нећу.
НП Вук
Срамота је такоме јунаку купит харач, не скупит харача.
Маж. И.
Под срамотом живи наше покољење.
Дис
Да ниси овамо дошла да ми нанесеш љагу срамоте!
Креш.
А данас се хајдуку чини највећа срамота и псовка кад му се рече да је лопов.
Вук
2.
дубоко, јако осећање срама, стида.
— Уклонио се између људи од пусте срамоте.
Мул.
Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни три пута недељно.
Лаз. Л.
3.
нечастан, срамотан чин.
— Све је брже одмицао од мјеста срамоте.
Донч.
Срамота је њезина веже за кућу.
Мил.
В.
4.
онај који је починио нешто ружно, нечасно што изазива презир других.
— Вуци се отоле, бруко и срамото!
Љуб.
Немце су предводиле оне наше срамоте, а они знају терен као свој длан.
Поп. Ј.
5.
део тела који се обично покрива и не показује, голотиња.
— Благо оном који чува хаљине своје да го не ходи и да се не види срамота њеrова.
Вук

Фразе

вратити жао за срамоту в. мило за драго вратити (уз драг, изр.); стуб

Изворни текст (OCR)

срамо̀та ж 1. стање, положај који изазива презир, понижење; увреда. — Ја ћу један ударит на Турке, под срамотом овом остат нећу. НП Вук. Срамота је такоме јунаку купит харач, не скупит харача. Маж. И. Под срамотом живи наше покољење. Дис. Да ниси овамо дошла да ми нанесеш љагу срамоте! Креш. А данас се хајдуку чини највећа срамота и псовка кад му се рече да је лопов. Вук. 2. дубоко, јако осећање срама, стида. — Уклонио се између људи од пусте срамоте. Мул. Срамота би ме било од берберина, који ме сапуни три пута недељно. Лаз. Л. 3. нечастан, срамотан чин. — Све је брже одмицао од мјеста срамоте. Донч. Срамота је њезина веже за кућу. Мил. В. 4. онај који је починио нешто ружно, нечасно што изазива презир других. — Вуци се отоле, бруко и срамото! Љуб. Немце су предводиле оне наше срамоте, а они знају терен као свој длан. Поп. Ј. 5. део тела који се обично покрива и не показује, голотиња. — Благо оном који чува хаљине своје да го не ходи и да се не види срамота њеrова. Вук.