ср́да
срда
Лема
срда
Извор
том 5, стр. 957, редослед 16
- 1.а.
(вок. ср̑до) она која се често срди.
— Срдо моја, не срди се на ме!
- 1.б.
зла, опака жена.
— Кад је то видјела ... синуше јој њезине жацаве очи и скочи као срда на ноrе.
Ал је с њима била дјевојка, срда паклена.
- 2.
бес, јарост, срџба.
— А тешке ме попадају срде и данаске, кад се сјетим јада.
Тко је у агу ... поглед упро, тај могаше по лицу му познат јаде, боли, срџбе ... и стотину инијех срда. Мазж. И
Изворни текст (OCR)
ср́да ж (вок. ср̑до) 1. а. она која се често срди. — Срдо моја, не срди се на ме! НП Вук. б. зла, опака жена. — Кад је то видјела ... синуше јој њезине жацаве очи и скочи као срда на ноrе. Том. Ал је с њима била дјевојка, срда паклена. Наз. 2. бес, јарост, срџба. — А тешке ме попадају срде и данаске, кад се сјетим јада. Март. Тко је у агу ... поглед упро, тај могаше по лицу му познат јаде, боли, срџбе ... и стотину инијех срда. Мазж. И