ср̀дит
срдит
Лема
срдит
Извор
том 5, стр. 958, редослед 4
- 1.
који се брзо и лако расрди, разљути, раздражљив, пргав.
— Он је човек гојазан и срдит ... са срчаном маном и може га кап ударити.
- 2.а.
који је обузет срџбом, гневом.
— Вратио се из затвора срдит.
- 2.б.
који изражава, испољава срџбу, гнев.
— Предсједник премеће ногу с ноге и пробада младића срдитим погледима.
- 2.в.
који је изазван гневом, незадовољством.
— То су савети једног слободоумног родољуба који нису претња него опомена ... помало срдита. Прод. фиr. Далеко море срдиту пјесму пјева.
- 3.
фиг. који је пун претње, опасан.
— Седећи крај прозора, он је ... гледао доле ... на тамну, срдиту чекињ шуме.
Све елементарне силе постале су опаснијима и срдитијима.
Изворни текст (OCR)
ср̀дит, -а, -о 1. који се брзо и лако расрди, разљути, раздражљив, пргав. — Он је човек гојазан и срдит ... са срчаном маном и може га кап ударити. Каш. 2. а. који је обузет срџбом, гневом. — Вратио се из затвора срдит. Крањч. Стј. б. који изражава, испољава срџбу, гнев. — Предсједник премеће ногу с ноге и пробада младића срдитим погледима. Вел. в. који је изазван гневом, незадовољством. — То су савети једног слободоумног родољуба који нису претња него опомена ... помало срдита. Прод. фиr. Далеко море срдиту пјесму пјева. Наз. 3. фиг. који је пун претње, опасан. — Седећи крај прозора, он је ... гледао доле ... на тамну, срдиту чекињ шуме. Ђил. Све елементарне силе постале су опаснијима и срдитијима. Крањч. Стј.