Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

ср́дити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 958

ср́дити

срдити

Лема

срдити

Варијанте

ср̏дити

Извор

том 5, стр. 958, редослед 5

  1. —

    несврш чинити некога срдитим, љутити, доводити некога у стање љутње, раздражљивости, у срибу.

    — Не треба срдити бога! ... Шlта не ваља ..! Фн мени одузо̑ све па да га
    НЕ
    срдим! Вес. Видиш, татице, како ме срдиш.

Пододреднице

~ се

бити због нечега у раздраженом стању, осећати срџбу, љутити се. — А ти се иначе не срдиш на мене? — Боже сачувај! Трифк. Није се мање од Карађорђа срдио ни цар Александар кад је чуо шта је Vpaђено У Влашкој. Нов

бити због нечега у раздраженом стању, осећати срџбу, љутити се.
Изворни текст (OCR)
ср́дити, ср̑дӣм и ср̏дити, -ӣм несврш. чинити некога срдитим, љутити, доводити некога у стање љутње, раздражљивости, у срибу. — Не треба срдити бога! ... Шlта не ваља ..! Фн мени одузо̑ све па да га не срдим! Вес. Видиш, татице, како ме срдиш.