средѝна
средина QA: medium
Лема
средина
Варијанте
срѐдина
Извор
том 5, стр. 961, редослед 17
- 1.
тачка подједнако удаљена од крајева; место (више или мање) удаљено од крајева чега, средиште, центар.
— На средини пута има једно сеоце
Сунце је већ до средине небеске дошло.
- 2.
време (више или мање) подједнако удаљено од почетка и краја чега.
— Са заробљеницима ... стиже у варошицу једнога дана, средином љета и Стојан.
- 3.
средишњи део чега.
— Грга даде Бакоњи средине хљеба да жваће.
Сувремени приповједач почне причати с краја, онда пријеђе на почетак и заврши средином.
- 4.
средњи положај који се налази између двеју крајности.
— Између науке и вере нема средине, помирење је немогуће.
Не знајући средине У својем просуђивању ... мрзио је свом душом тога властелина.
- 5.а.
скуп природних услова у којима тече, развија се жсивотна активност каквог организма.
— Организација биљака у складу је ... са коришћењем извора енергије спољашне средине.
С. Зонални факстори природне средине су ... клима, тло, биљни и животињски свијет.
- 5.б.
социјално-жсивотне околности и услови у којима протиче живот човека.
— Човјек је производ средине. Ант.
- 1.
Када писац постави себи за циљ да опише неку земљу и средину онако како их је видео ... добијемо путопис. Т. књ. в. становништво неког места или краја; људи повезани заједницом социјално-животних усло
— ва, занимањем, професијом.
— Наша средина нема за то разумевања.
Она је ... одскакала од свију средина.
Они су драмском радњом приморани ... да раЗголите и своју средину.
- 6.
број који се налази између највећег и најмањег у више бројева, средња вредност.
mathematics
Фразе
златна ~ умерен став, који је даље од било које крајности; став оних што се чувају крајности и држе се мере и средњег пута (према речима римског песника Хорација aurea neuiocritas). — Када су постали намесници, објавили су да ће водити политику златне средине. Јов. С.; изнети нешто на средину ставити на дневни ред, покренути питање да се о њему јавно, на скупу расправља. — Марко изнесе на средину ново питање.
Изворни текст (OCR)
средѝна и срѐдина ж 1. тачка подједнако удаљена од крајева; место (више или мање) удаљено од крајева чега, средиште, центар. — На средини пута има једно сеоце. Нен. Љ. Сунце је већ до средине небеске дошло. М-И. 2. време (више или мање) подједнако удаљено од почетка и краја чега. — Са заробљеницима ... стиже у варошицу једнога дана, средином љета и Стојан. НК 1946. 3. средишњи део чега. — Грга даде Бакоњи средине хљеба да жваће. Мат. Сувремени приповједач почне причати с краја, онда пријеђе на почетак и заврши средином. Креш. 4. средњи положај који се налази између двеју крајности. — Између науке и вере нема средине, помирење је немогуће. Скерл. Не знајући средине У својем просуђивању ... мрзио је свом душом тога властелина. Крањч. Стј. 5. а. скуп природних услова у којима тече, развија се жсивотна активност каквог организма. — Организација биљака у складу је ... са коришћењем извора енергије спољашне средине. Станк. С. Зонални факстори природне средине су ... клима, тло, биљни и животињски свијет. ОГ. б. социјално-жсивотне околности и услови у којима протиче живот човека. — Човјек је производ средине. Ант. 1. Када писац постави себи за циљ да опише неку земљу и средину онако како их је видео ... добијемо путопис. Т. књ. в. становништво неког места или краја; људи повезани заједницом социјално-животних усл0- ва, занимањем, професијом. — Наша средина нема за то разумевања. Андр. И. Она је ... одскакала од свију средина. Скерл. Они су драмском радњом приморани ... да раЗголите и своју средину. Матк. 6. мат. број који се налази између највећег и најмањег у више бројева, средња вредност.