сре́дити
средити
Лема
средити
Извор
том 5, стр. 962, редослед 2
- 1.а.
довести у ред, уредити.
— Штабови cV]... говорили да ће кренути у крупније акције чим среде одред.
Уто је старица средила постељу.
Завољели су је јер је успјела средити њихов живот. Вј. 1960.
- 1.б.
сложити по неком реду (по годинама, величини и сл.).
— Стоrа сам се смјеста прихватио посла ... да већа и мања пјесничка дјела ... средим по годинама.
Ове песме Назор је ... коначно средио баш у току офанзиве.
- 2.
припремити некога за смрт према црквеним прописима.
dialectal— Мним да ће преминути јер је у злој кожи, пак моли да му опростиш ... да га причестим и средим ... и да га сахраним.
- 3.
избити, убити кога.
colloquial
Пододреднице
1. а. доћи у ред; довести у ред (мисли). — Кад су се приближили манастирском путу, жене су се некако средиле. Чипл. Зауставио сам се да се коначно средим, да тријезно спознам шта се то збива са мном. Крл. б. доћи к себи, смирити се, умирити се. — Матија је био узбуђен, бркао себе и болесног друга ... и најзад се средио. Сек. 2. припремити се, донети одлуку, решити се. — Бјеше Француз одмакао и средио се да узмиче бранећи се. Мат
Изворни текст (OCR)
сре́дити, сре̑дӣм сврш. 1. а. довести у ред, уредити. — Штабови cV]... говорили да ће кренути у крупније акције чим среде одред. Чол. Уто је старица средила постељу. Ћип. Завољели су је јер је успјела средити њихов живот. Вј. 1960. б. сложити по неком реду (по годинама, величини и сл.). — Стоrа сам се смјеста прихватио посла ... да већа и мања пјесничка дјела ... средим по годинама. Шкреб. Ове песме Назор је ... коначно средио баш у току офанзиве. Дед. В. 2. покр. припремити некога за смрт према црквеним прописима. — Мним да ће преминути јер је у злој кожи, пак моли да му опростиш ... да га причестим и средим ... и да га сахраним. Љуб. 3. разг. избити, убити кога.