сре̏дњӣ

сре̏дњӣ, -а̄, -е̄ 1. који је једнако удаљен од крајева чега; који је у средини између две крајње тачке, две линије, два предмета, два лица и сл.: Средња Азија, Средња lвропа. — Камени мост ... сигуран је прелаз на целом средњем и горњем току Дрине. Андр. И. У средини између ова два чуња налази се средњи чуњ. Кугл. Млађа два брата реку најстаријему ... али он не шћедне, па ни средњи не шћедне. Н. прип. Вук. 2. који се налази између двеју величина (између виооког и ниског, великог и малог, тешког и лаког) или између двеју особина (ни добар ни лош, ни благ ни строг), који се ничим нарочито не истиче, осредњи. — Била је средњеrа стаса. Кум. Израслина је била величине средње јабуке. Рад. Д. Рачунао се у средње газде. БВ 1909. Луке се дијеле на ... велике луке ... средње луке ... и мале луке. ОГ. 3. који се добија дељењем збира више величина на њихов процентуални количник, просечан, обичан, типичан: ~ дневна температура. — Зими средња месечна разлика између најниже и најхише темшпературе износи око 30 степени. Петр. М. Ако држава током пет година повиси продукцију трактора