Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сре̏о

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 966

сре̏о

срео QA: medium

Стална адреса

Лема

срео

Извор

том 5, стр. 966, редослед 19

  1. 1.а.

    -е̏ло) сврш а. састати се с оним који иде, долази у сусрет.

    с — средњи род
    — Сажалио се над једном слабом ... женом коју је срео.
    Андр. И.
    Ух, да е сретем тамо!
    Пец.
  2. 1.б.

    наићи неочекивано на некога, нешто.

    — Ти си, старче, имо̑ право, заседа ме тамо срела.
    Митр.
  3. 1.в.

    затећи, изненадити кога.

    — Ноћ ме срете на пропланкУ уском.
    Кум.
    Подне ме је срело изненада.
    Дуч.
  4. 1.г.

    погледавши кога приметти, ухватити одређен израз очију, лица.

    — Ненад одмах уочи озбиљан поглсд са којим га ујак срете. Ћос.
  5. 1.б.

    Она му сретс у магновењу очи и примети како му се јабучица покренV. Рист.

  6. 1.д.

    задесити, погодити, снаћи кога (о нечем непријатном).

    — Колико пута туга Ме је срела. Цес.
  7. 1.д.

    Само јој се рамена тресу у овој страшној срамоти која је срела на прагу самог гроба. Јевт.

  8. 2.

    изићи на дочек, у сусрет ономе који долази, примити, поздравити кога при доласку.

    — Да срете домаћИна?? Он долази. Послије двадесет и двије године.
    Мат.
    Пре ће до љубави ... доћи ако Момирз кротко сретне.
    Каш.
  9. 3.

    одговорити чиме на појаву кога, дочекати кога неким начином.

    — На tари, близу газа, опази и2 засједа
  10. 1.

    срете их плотуном. Лал.

Фразе

~ с памећу, са свешћу опаметити се, освестити се. — Ти глупи радови неће трајати даље од јесени — срешће се до тада Џамшир с памећу. Сиј. Тек у граду, пред капијом, срете се са свешћу.
Каш.

Пододреднице

~ се

1. а, састати се или проћи један поред другога долазећи са супротних страна; наћи се с ким негде. — Сретоше се депутације на улазу у Конак. Јевт. У врту смо се срели где јарко сунце сја. Ант. 2. б. додирнути се чиме узајамно, међу собом. — Његов се прст НехотичНО такНе ЊезИНоГа ... Ноrо и сретну под столом. Лаз. Л. в. погледати један другога у очи, изменити погледе. — Очи им се сретну. Вел. Сретнувши се с његовим погледом, привлачила га је погледом к себи. Крањч. Стј. г. наићи на нешто на свом животном путу, у своме раду. — Ту ће се срести са новим проблемима. Весл. 2. а. састати се у борби, сукобити се, сударити се. —Би ли је бомбу тако показивао Тедескима ако се гдје сретете? Ђон. б. укротити се (о сабљама). — Дочека га Гојко — удрише се ...а над њима сабље се сретоше. Радич. 3. скупити се, саставити се (о обрвама, у знак негодовања). — Обрве му сс сретоше. Лоп. 4. постати ближи један другоме, зближити се. —У многимт питањима нису успевали да се сретну и сложе. Бар. 5. фиг. доћи, наступити једно за другим. — Био је леп дан, баш онакав какав треба да је кад се сретне Зима и lролећс. Срем

а, састати се или проћи један поред другога долазећи са супротних страна; наћи се с ким негде.додирнути се чиме узајамно, међу собом.погледати један другога у очи, изменити погледе.наићи на нешто на свом животном путу, у своме раду.састати се у борби, сукобити се, сударити се. —Би ли је бомбу тако показивао Тедескима ако се гдје сретете? Ђон.укротити се (о сабљама).скупити се, саставити се (о обрвама, у знак негодовања).постати ближи један другоме, зближити се. —У многимт питањима нису успевали да се сретну и сложе. Бар.фиг. доћи, наступити једно за другим.
Изворни текст (OCR)
сре̏о, -е̏ла, -е̏ло) сврш. 1. а. састати се с оним који иде, долази у сусрет. — Сажалио се над једном слабом ... женом коју је срео. Андр. И. Ух, да е сретем тамо! Пец. б. наићи неочекивано на некога, нешто. — Ти си, старче, имо̑ право, заседа ме тамо срела. Митр. в. затећи, изненадити кога. — Ноћ ме срете на пропланкУ уском. Кум. Подне ме је срело изненада. Дуч. г. погледавши кога приметти, ухватити одређен израз очију, лица. — Ненад одмах уочи озбиљан поглсд са којим га ујак срете. Ћос. Б. Она му сретс у магновењу очи и примети како му се јабучица покренV. Рист. д. задесити, погодити, снаћи кога (о нечем непријатном). — Колико пута туга Ме је срела. Цес. Д. Само јој се рамена тресу у овој страшној срамоти која је срела на прагу самог гроба. Јевт. 2. изићи на дочек, у сусрет ономе који долази, примити, поздравити кога при доласку. — Да срете домаћИна?? Он долази. Послије двадесет и двије године. Мат. Пре ће до љубави ... доћи ако Момирз кротко сретне. Каш. 3. одговорити чиме на појаву кога, дочекати кога неким начином. — На tари, близу газа, опази и2 засједа 1 срете их плотуном. Лал.