сре̏о
срео QA: medium
Лема
срео
Извор
том 5, стр. 966, редослед 19
- 1.а.
-е̏ло) сврш а. састати се с оним који иде, долази у сусрет.
— Сажалио се над једном слабом ... женом коју је срео.
Ух, да е сретем тамо!
- 1.б.
наићи неочекивано на некога, нешто.
— Ти си, старче, имо̑ право, заседа ме тамо срела.
- 1.в.
затећи, изненадити кога.
— Ноћ ме срете на пропланкУ уском.
Подне ме је срело изненада.
- 1.г.
погледавши кога приметти, ухватити одређен израз очију, лица.
— Ненад одмах уочи озбиљан поглсд са којим га ујак срете. Ћос.
- 1.б.
Она му сретс у магновењу очи и примети како му се јабучица покренV. Рист.
- 1.д.
задесити, погодити, снаћи кога (о нечем непријатном).
— Колико пута туга Ме је срела. Цес.
- 1.д.
Само јој се рамена тресу у овој страшној срамоти која је срела на прагу самог гроба. Јевт.
- 2.
изићи на дочек, у сусрет ономе који долази, примити, поздравити кога при доласку.
— Да срете домаћИна?? Он долази. Послије двадесет и двије године.
Пре ће до љубави ... доћи ако Момирз кротко сретне.
- 3.
одговорити чиме на појаву кога, дочекати кога неким начином.
— На tари, близу газа, опази и2 засједа
- 1.
срете их плотуном. Лал.
Фразе
~ с памећу, са свешћу опаметити се, освестити се. — Ти глупи радови неће трајати даље од јесени — срешће се до тада Џамшир с памећу. Сиј. Тек у граду, пред капијом, срете се са свешћу.
Пододреднице
1. а, састати се или проћи један поред другога долазећи са супротних страна; наћи се с ким негде. — Сретоше се депутације на улазу у Конак. Јевт. У врту смо се срели где јарко сунце сја. Ант. 2. б. додирнути се чиме узајамно, међу собом. — Његов се прст НехотичНО такНе ЊезИНоГа ... Ноrо и сретну под столом. Лаз. Л. в. погледати један другога у очи, изменити погледе. — Очи им се сретну. Вел. Сретнувши се с његовим погледом, привлачила га је погледом к себи. Крањч. Стј. г. наићи на нешто на свом животном путу, у своме раду. — Ту ће се срести са новим проблемима. Весл. 2. а. састати се у борби, сукобити се, сударити се. —Би ли је бомбу тако показивао Тедескима ако се гдје сретете? Ђон. б. укротити се (о сабљама). — Дочека га Гојко — удрише се ...а над њима сабље се сретоше. Радич. 3. скупити се, саставити се (о обрвама, у знак негодовања). — Обрве му сс сретоше. Лоп. 4. постати ближи један другоме, зближити се. —У многимт питањима нису успевали да се сретну и сложе. Бар. 5. фиг. доћи, наступити једно за другим. — Био је леп дан, баш онакав какав треба да је кад се сретне Зима и lролећс. Срем
Изворни текст (OCR)
сре̏о, -е̏ла, -е̏ло) сврш. 1. а. састати се с оним који иде, долази у сусрет. — Сажалио се над једном слабом ... женом коју је срео. Андр. И. Ух, да е сретем тамо! Пец. б. наићи неочекивано на некога, нешто. — Ти си, старче, имо̑ право, заседа ме тамо срела. Митр. в. затећи, изненадити кога. — Ноћ ме срете на пропланкУ уском. Кум. Подне ме је срело изненада. Дуч. г. погледавши кога приметти, ухватити одређен израз очију, лица. — Ненад одмах уочи озбиљан поглсд са којим га ујак срете. Ћос. Б. Она му сретс у магновењу очи и примети како му се јабучица покренV. Рист. д. задесити, погодити, снаћи кога (о нечем непријатном). — Колико пута туга Ме је срела. Цес. Д. Само јој се рамена тресу у овој страшној срамоти која је срела на прагу самог гроба. Јевт. 2. изићи на дочек, у сусрет ономе који долази, примити, поздравити кога при доласку. — Да срете домаћИна?? Он долази. Послије двадесет и двије године. Мат. Пре ће до љубави ... доћи ако Момирз кротко сретне. Каш. 3. одговорити чиме на појаву кога, дочекати кога неким начином. — На tари, близу газа, опази и2 засједа 1 срете их плотуном. Лал.