Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сре̑ш

мтом 5, стр. 969

сре̑ш

среш

Стална адреса

Лема

среш

Извор

том 5, стр. 969, редослед 11

  1. 1.

    и -и ж, ијек. сри̏јеш 1. а гљивице или плесан који се хватају на површини вина.

    ж — женски родијек. — ијекавски
    — Жели кашику кајмака штоно се усичи поврх млијека ко̑ сама сријеш.
    Мул.
    б. талог који вино оставља на дну бурета, вински камен.
    — Жут као шафран, туцао је у дну апотеке сријеш, сам као губавац.
    Франг.
  2. 2.

    мраз, иње, слана.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Кад смрзао стегне земљу мокру па на њој постане леД као иње, то се зове сријеш.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
сре̑ш, -е́ша м и -и ж, ијек. сри̏јеш, 1. а. гљивице или плесан који се хватају на површини вина. — Жели кашику кајмака штоно се усичи поврх млијека ко̑ сама сријеш. Мул. б. талог који вино оставља на дну бурета, вински камен. — Жут као шафран, туцао је у дну апотеке сријеш, сам као губавац. Франг. 2. покр. мраз, иње, слана. — Кад смрзао стегне земљу мокру па на њој постане леД као иње, то се зове сријеш. Рј. А.