Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сре̑ђено̄ст

жтом 5, стр. 965

сре̑ђено̄ст

сређеност

Стална адреса

Лема

сређеност

Извор

том 5, стр. 965, редослед 22

  1. —

    особина, стање онога који је сређен.

    — Ја сам по природи педант, пак највие волим сређеност у доказима. Крл. Из целе ње бије она чиста, бела, женска сређеност ... а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима.
    Станк.
Изворни текст (OCR)
сре̑ђено̄ст, -ости ж особина, стање онога који је сређен. — Ја сам по природи педант, пак највие волим сређеност у доказима. Крл. Из целе ње бије она чиста, бела, женска сређеност ... а која се код ње највише показивала у њеним мирним очима. Станк.