сре̏ћа
срећа QA: medium
Лема
срећа
Извор
том 5, стр. 968, редослед 6
- 1.а.
стање и осећаље потпуног задовољства својом животном ситуацијом и стањем у коме се неко налази.
— laђоше срећу у браку.
Народ пева од среће.
- 1.б.
испољавање тог осећања спољашним знацима.
— Гледала би тада старица срећом обасјапо синово лице.
Отац је сав блистао од среће. Пол. 1958.
- 2.
успешан исход, завршетак, остварење чега, успе2 у чему: ~ у игри, у картама, ратна ~, ~ У љубави итд.
— Сећа се прошлогодиiuњег испита ... Јест, тада је имао среће.
Кад бисте ви хтјели ... постати мојом женом, ја бих се растопио од среће.
- 3.
судба, судбина, ток догађаја који не зависе од воље човекове; стицај околности.
folk— lагна га добра срећа на неког галијаша.
Мрзе сиротињу и презиру је, а испали су из исте вреће, само што им усуд бољу срећу наклонио.
- 4.
драга и мила особа (најчешће у тепању и у личном обраћању).
— Збогом, срећо моја!
— рече он подижући се од дјевојке.
Скокнидер, срећо моја, па јој нацијепај дрва.
Фразе
бити црне (ху де, јадне, лоше, рђаве, слабе, зле) среће бити врло несрећан; бити луд (пијан) од среће осећати се врло срећним; девојачку срећу покварити (убити) спречити да се девојка уда за вољеног момка. —Ти душу немаш ... Девојачку срећу да убијеш! Срем.; добра ти срећа! нар. поздрав при нечијем доласку. — Добра ти срећа, главо свештена! Кост. Л.; где је среће ту је и несреће каже се обично кад поред повољног тока ствари настану и неприлике; имам срећу ... учтива, уљудна форма при сусрету с ким; има више срећ е него памети своје успехе има захвалити повољном стицају̀ околности, а не с6ојој спосооности сналажења; камо (ЛеП е, ПУ сте) среће! формула којом се истиче жаљење што се није догодило оно што би неко желео да се догоди. — Камо пусте среће да си естала гдје си и била! Креш.; ко рано рани, две среће граби посл. онај који на посао иде рано, успешно и на време га заврши; коло
Изворни текст (OCR)
сре̏ћа ж 1. а. стање и осећаље потпуног задовољства својом животном ситуацијом и стањем у коме се неко налази. — laђоше срећу у браку. Леск. Ј. Народ пева од среће. Јак. б. испољавање тог осећања спољашним знацима. — Гледала би тада старица срећом обасјапо синово лице. Новак. Отац је сав блистао од среће. Пол. 1958. 2. успешан исход, завршетак, остварење чега, успе2 у чему: ~ у игри, у картама, ратна ~, ~ У љубави итд. — Сећа се прошлогодиiuњег испита ... Јест, тада је имао среће. Ранк. Кад бисте ви хтјели ... постати мојом женом, ја бих се растопио од среће. Ивак. 3. нар. судба, судбина, ток догађаја који не зависе од воље човекове; стицај околности. — lагна га добра срећа на неког галијаша. Љуб. Мрзе сиротињу и презиру је, а испали су из исте вреће, само што им усуд бољу срећу наклонио. Гор. 4. драга и мила особа (најчешће у тепању и у личном обраћању). — Збогом, срећо моја! — рече он подижући се од дјевојке. Тур. Скокнидер, срећо моја, па јој нацијепај дрва. Радул.