сриња́вати

срињавати

срињавати

том 5, стр. 969, редослед 28

в.
и уч према сринути. В. пр. уз гл. им. срињавање.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

сриња́вати, срѝња̄ва̄м несврш. и уч. према сринути. В. пр. уз гл. им. срињавање.