ср́ка̄ње

сркање

Лема

сркање

Извор

том 5, стр. 970, редослед 4

1.
гл. им. од сркати ср́кати, ср̑че̄м (дијал. ср̑ка̄м) несврш. 1. узимати устима какву течност или нешто житко у гутљајима, обично мањим, уз карактеристичан шум; уопште узимати течну храну или пиће мало-помало (кашиком или у гутљајима).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицадијал. — дијалекатски, дијалектнесврш. — несвршени глагол
— Без шећера сркај кафу и не бој се вражје дреке.
Њег.
Греју се И срчу младу ракијV.
Ћос. Д.
Читали смо ... срчући опојност младих хварских вина.
Фран.
Сркали смо дрвеним кашикама пасуљ.
Чол.
2.а.
пушити увлачећи са слашћу, халапљиво димове.
— Пушио је срчући димове у кратким размацима.
Бег.
Срче дим дувански и пушта задовољно: А-а-а.
Шуб.
2.б.
удисати жељно, пожудно ваздух, мирис и сл.
сл. — слично
— Сјела на руб бунара срчући свјежу хладовину.
Мих.
Он на ма(х)ове бурно срче ваздух, па се опет и притаји. Рад.
2.д.
Мирис шкакљи ноздрве што срчу широм мирисе. Нам.
3.а.
узимати течност неким судом или пумпом, црпсти.
— Локомотива из дебеле цијеви срче воду.
Торб.
3.б.
узимати, примати у себе какву течност, упијати, усисавати.
— Земља, као жедна аждаја, стане сркати ... у се оно силно море са читаве равнице.
Брл.
Мокри гуњ, који је сркао вазда из облака и постао тежак ка̂ олово, натукао би ја господи на главу. Рад.
3.в.
одузимати течност својим жаром, топлином, испијати.
— Сунце ... жедно је сркало обилну росу с трава.
Гор.
4.
фиг. добивати, примати, узимати из неког извора снагу, знање, сласт џ сл., напајати се чиме.
фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
— Срче уметност, ужива ... усхићава се преводом.
Сек.
Погледима се спајајУ, срчући с очију сласти. Леск. ЈЈ. Велике отпрте зјене лакомо сркаху бојУ, облик и гибање свега.
Крањч. С.

Изворни текст (OCR)

ср́ка̄ње с гл. им. од сркати. ср́кати, ср̑че̄м (дијал. ср̑ка̄м) несврш. 1. узимати устима какву течност или нешто житко у гутљајима, обично мањим, уз карактеристичан шум; уопште узимати течну храну или пиће мало-помало (кашиком или у гутљајима). — Без шећера сркај кафу и не бој се вражје дреке. Њег. Греју се И срчу младу ракијV. Ћос. Д. Читали смо ... срчући опојност младих хварских вина. Фран. Сркали смо дрвеним кашикама пасуљ. Чол. 2. а. пушити увлачећи са слашћу, халапљиво димове. — Пушио је срчући димове у кратким размацима. Бег. Срче дим дувански и пушта задовољно: А-а-а. Шуб. б. удисати жељно, пожудно ваздух, мирис и сл. — Сјела на руб бунара срчући свјежу хладовину. Мих. Он на ма(х)ове бурно срче ваздух, па се опет и притаји. Рад. Д. Мирис шкакљи ноздрве што срчу широм мирисе. Нам. 3. а. узимати течност неким судом или пумпом, црпсти. — Локомотива из дебеле цијеви срче воду. Торб. б. узимати, примати у себе какву течност, упијати, усисавати. — Земља, као жедна аждаја, стане сркати ... у се оно силно море са читаве равнице. Брл. Мокри гуњ, који је сркао вазда из облака и постао тежак ка̂ олово, натукао би ја господи на главу. Рад. Д. в. одузимати течност својим жаром, топлином, испијати. — Сунце ... жедно је сркало обилну росу с трава. Гор. 4. фиг. добивати, примати, узимати из неког извора снагу, знање, сласт џ сл., напајати се чиме. — Срче уметност, ужива ... усхићава се преводом. Сек. Погледима се спајајУ, срчући с очију сласти. Леск. ЈЈ. Велике отпрте зјене лакомо сркаху бојУ, облик и гибање свега. Крањч. С.